Промоција зборника “О духу отворености”

27.06.2016.

Промовисан Зборник „О духу отворености“

Димензије мисаоног наслеђа Радомира Константиновића

„Целокупан наш рад за време првог Међународног округлог стола посвећеног мисаоном наслеђу Радомира Константиновића који смо одржали у октобру прошле године у Суботици, није био само научни, не може се окарактерисати ни само као књижевни. Посебна врста надахнућа нас је све водила, она врста надахнућа када се трага за истином“, истакла је др Александра Ђурић Боснић, уредница Зборника „О духу отворености“ у понедељак на промоцији ове књиге коју су пре само неколико дана објавили Градска библиотека Суботица и Университy пресс из Сарајева.

Уз присуство Иштвана Пастора, председника Скупштине АП Војводине, Милицу Константиновић, супругу Радомира Константиновића, Живана Берисављевића, члана Савета за очување мисаоног наслеђа Радомира Константиновића, Драгана Роквића, директора Градске библиотеке из Суботице, а промоцији су присуствовали и Викторија Радич и Бошко Ковачевић чија су излагања са суботичког скупа такође заступљени у Зборнику, о објављеним радовима са тог скупа су, поред Александре Ђурић Боснић, говорили др Латинка Перовић, председница Савета за очување мисаоног наслеђа Радомира Константиновића, Славко Шантић, књижевник из Сарајева и Радивој Цветићанин, члан Савета за очување мисаоног наслеђа Радомира Константиновића.

На самом почетку промоције прочитано је и писмо које је за ову прилику из Сарајева упутио Драган Марковић, директор Университy пресс-а који није могао присуствовати промоцији и у којем је истакао да је „велико задовољство што се сјајни радови учесника првог Међународног округлог стола већ налазе пред читатељством, а што је још битније, истраживачи мисаоног ђела и насљеђа Радомира Константиновића имају вриједно штиво за своја истраживања“.

„Непуних пет година од смрти, Константиновић је присутнији у српској јавности него многи његови савременици и више него што је то био и сам раније. Он се чита, а чита се јер су његове теме којима се бави његов огроман опус универзалне“, истакла је на почетку свог излагања Латинка Перовић која је подсетила и да су на недавни Конкурс за најбољи есеј Завода за културу Војводине и Савета за очување мисаоног наслеђа Радомира Константиновића пристигла чак 23 рада младих до 30 година који су били у конкуренцији за награду „Биће и језик“ што свакако показује да Константиновић има нове, квалитетне читаоце.

Представљајући зборник „О духу отворености“, Латинка Перовић је истакла три рада јер су се око њих „груписали и сви остали радови“ а који обележавају и три кључне теме када је дело Константиновића у питању. То је текст Милорада Беланчића „О духу отворености“ јер је Беланчић у њему, по речима Латинке Петовић, настојао да „означи први корак који је Константиновића водио до краја његовог разноврсног стваралаштва. Тај први корак је био текст из часописа „Младост“ из 1952. године и који се зове „Наше неизвесности“ и у којем аутор већ потенцира унутрашњу слободу и слободу према другима, затим текст македонског научника Георги Старделова „Биће и језик“ у којем аутор потврђује Константиновићеве ставове да „као што је и затвореност универзалан феномен, тако је и отвореност универзалан феномен који се може наћи у слободном појединцу, у малом народу који се бори за свој идентитет за своју егзистенцију али који тај народ смешта у много шири оквир него што је то уски оквир етничке заједнице“; и као трећу групу радова, Перовић је истакла текстове о односу Константиновића и Сарајева, а у Зборнику се поред поздравног писма Ханифе Капиџић Османагић, налазе и текстови које потписују Славко Шантић, Миле Стојић и Миле Бабић.

Славко Шантић, књижевник из Сарајева, говорио је и на промоцији о врло уским везама Константиновића са Сарајевом. Шантић је подсетио на два скупа у том граду из 1984. (о Крлежи) и 1989. године (скуп поводом 20 година од првог издања „Филозофије паланке“) са којих нису остала забележена излагања учесника. С тога је истакао вредност Зборника као трајног документа јер, како истиче Шантић: „Оно што је сачувано у писаној форми, макар само у једном примерку,  преживеће сваку људску склоност ка забораву“.

Уз констатацију да је „Константиновић био писац за велике разговоре“, управо се на Шантића, надовезао и Радивој Цветићанин који је публику подсетио на десет великих скупова који су одржани о делу Радомира Константиновића, од скупа поводом објављивања „Филозофије паланке“ 1970. године до прошлогодишњег у Суботици са којег се управо и промовише зборник радова.

„Константиновић је отвореност поставио као кључни знак своје поетике и дух отворености прожима његов филизофски и есејистички опус у целини. Константиновић је увек био за ослобађање, а не за слободу – дакле, он је увек био за сам процес, а не само за коначан резултат“, закључио је Цветићанин.

Александра Ђурић Боснић се захавалила свима који су на било који начин допринели да овај пројекат подсећања и очувања и држања фокуса јавности на делу Радомира Константиновића буде могућ, а посебно Покрету „Нови оптимизам“ који је у једном моменту, онда када се то чинило немогућим, иницирао и учинио да та једна добра енергија буде уткана у целу ову причу око очувања мисаоног наслеђа Константиновића. „Култура из које је поникао Радомир Константиновић је дужна не само да гаји сећање на њега, него је култура којој је он дао толико немерљив допринос, дужна да иницира нова читања, нова проучавања његових дела и да схвати да је Радомир Константиновић један од њених највећих књижевника и филозофа, и у културама региона као и у европском контексту“, закључила је Боснић Ђурић.