Промоција часописа „Нова мисао” у Народној библиотеци Србије, 21. децембра 2022.

/in , , /by

Културни центар Војводине „Милош Црњански” представиће часопис „Нова мисао” у Народној библиотеци Србије, 21. децембра 2022. године, са почетком у 12 часова.

У тежњи да „Нова мисао” буде огледало савремене културе, у свим њеним појавним облицима, од књижевности и позоришта, преко музичке, ликовне и филмске уметности, па све до стрипа, унели смо неке промене, како у формалном тако и у садржајном смислу, те у овој новој серији понудили један шири концепт часописа који ће, надамо се, задовољити потребе читалаца за разноврсним садржајем. Као својеврстан водич за индивидуално култивисање обогаћивањем духа, проширивањем знања и неговањем укуса, нова серија „Нове мисли”, и поред тога што је то пре свега часопис за савремену културу Војводине, јесте место сусретања без граница, јер култура се руга границама, ма какве оне биле.

Учесници програма:

1. мр Ненад Шапоња, главни и одговорни уредник часописа и директор Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ;
2. др Жаклина Дувњак Радић, уредник часописа;
3. мср Андреј Радуловић, књижевник и ликовни критичар;
4. др Гала Чаки, ликовна уметница.
О БРОЈУ септембар–октобар 2022. године:
И овај број, попут претходних, сведочи о богатству културних догађаја усред Новог Сада, овогодишње европске престонице културе. Један од њих је и пионирски пројекат „Fellowship Novi Sad 20.22ˮ, у организацији Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ, који се у будућности може показати као можда кључна полуга у културној стратегији када је у питању превођење дела наше књижевности на друге језике. Практичан пример успешног преводилаштва из прошлости нуди текст Јоана Бабе који, поводом 100 година од рођења Васка Попе, пише, између осталог, о његовој изузетној рецепцији у иностранству, захваљујући многобројним преводима и препевима.

Када је реч о културној политици, њена абецеда се открива кроз причу о отвореним градовима и платформама за прикупљање правих идеја, дакле трансфере знања и тестирање одрживости (аутор текста Биљана Мицков). Један од уметничких концепата који осветљавамо у овом броју јесте онај светски успешне Гале Чаки, са чијих слика откривамо сигнале из подсвести, изван друштвено стилизованог уметниковог „јаˮ.
Феномен позоришне критике у теорији и пракси тема је текста Зорана Ђерића „Криза позоришта или позориште кризе”, на који се надовезује текст Светислава Јованова о драмској тензији у играма Моћи и Илузија у једном скоро заборављеном роману Владимира Војновича.

У одељку резервисаном за савремену књижевност доносимо одломак из романа једне од најзначајнијих турских списатељица Оје Бајдар „Писма турских мачака”; приче Владана Матића „Отмица на Сокотри” и Боје Пижурице „Посматрач птица”, као и нове песме Симона Грабовца. О стваралачком поступку Петера Хандкеа пише Часлав Ђорђевић, а о кошмарном реализму Франца Кафке Јовица Аћин. Ту су и текст Семјуела Вебера о читању Валтера Бенјамина и есеј код нас мало познате Кети Акер, америчке постмодернистичке списатељице.

Што се тиче књижевне критике, Марина Аврамовић прави аналитичко-синтетски осврт на књижевни опус Саве Дамјанова; Владислава Гордић Петковић пише о дистопијској прози македонског писца Томислава Османлија; Павле Зељић разматра „Сентиментално васпитање јунака романа” Ђорђа Писарева, а Драган Бабић романе Станислава Кракова и Драгише Васића 100 година касније. Проф. др Никола Грдинић објашњава како је настало капитално дело „Енциклопедија Доситеана”, прва персонална енциклопедија код нас, коју је Културни центар Војводине „Милош Црњански” објавио почетком године.

Духовни мостови су овога пута успостављени између Новог Сада и Будимпеште, не само приказом књиге „Нови духовни мост: Нови Сад – Будимпешта”, о којој пише Валентина Чизмар, већ и текстом Маријете Вујичић о Тихомиру Вујичићу, српском композитору и етномузикологу из Мађарске. На причу о средњоевропском духовном простору надовезују се текстови о остацима градитељских подухвата – текст Ђезе Бордаша о Великом каналу у Бачкој и текст Дарка Веселиновића о хватачима ветра у Ал Бастакији, старом оригиналном делу Дубаија.

Часопис „Нова мисао” се може купити у „Делфи” књижарама: „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду (Змај Јовина 12), СКЦ у Београду (Краља Милана 48) и „Борислав Пекић” у Београду (Кнеза Михаила 48), као и у новосадским књижарама: „Мост” (Змај Јовина 22), „Zenit books” (Његошева 24) и „Bulevar books” (Булевар Михајла Пупина 6).

Цена часописа је 190, 00 динара.

Или можете преузети часопис у ПДФ формату.

Добро дошли.