Изашао је нови број „Нове мисли”, новембар–децембар 2022.

Последњи број „Нове мисли” ове године у целости је посвећен књижевном стваралаштву Селимира Радуловића, односно доноси све текстове и саопштења са Округлог стола који је одржан крајем септембра у Новом Саду, под насловом „Књижевни портрет Селимира Радуловића”. Осим песме „То сам ја, Оче мој!” и есеја „Светло из очеве колибе”, којима сам аутор аутопоетички сагледава свој књижевни рад, можете прочитати још двадесет текстова проучавалаца књижевности и књижевника који су на поменутом скупу изнели своје виђење Радуловићевог песништва. Као што је Снежана Николић у својој уводној речи истакла,

„у комплексном и хаотичном времену у каквом живимо, у времену без неког метафизичког ослонца и трансцеденталног апсолута, са губитком вере у смисао”, Селимир Радуловић се „одлучио за храбру позицију певања – да човеку без идеала, религиозном посвећеношћу и усамљеношћу великих песника попут Рилкеа, Хелдерлина и Тракла, опева страх без, ̕ истинске истине̕,  и покаже како је пут ка њој и даље могућ. Песник је изабрао ̕ Свето писмо̕  као подтекст своје поезије у основи хришћанске (религиозне), којом се, како примећује др Јован Делић, ̕ враћа новом-старом јединству, естетичком тројству: добро, истина, љепота̕. У литератури је његова поезија окарактерисана, између осталог, као филозофска, метафизичка, исцелитељска, сакрална, класична и модерна и, као таква, препозната је као јединствена у српском песништву.”

Након овог уводника следе текстови епископа бачког др Иринеја Буловића, академика Матије Бећковића, Ивана Негришорца, Бошка Сувајџића, Саше Радојчића, Владимира Копицла, Зорана Ђерића, Бојана Јовановића, Зденке Валент Белић, Александра Петровића, Јелене Марићевић Балаћ, Слађане Миленковић, Мине М. Ђурић, Марије Бјелице, Александре Стевановић, Милене Ж. Кулић, Виолете Митровић, Милана Громовића и Николе Маринковића.