Промоција стваралаштва Гојка Тешића, у оквиру програма „У фокусуˮ

У Културном центру Војводине „Милош Црњанскиˮ, у среду, 21 децембра, са почетком  у 16 часова, биће промовисани књижевнотеоријски пројекти професора др Гојка Тешића, у оквиру програма „У фокусуˮ. Акценат ће бити на сабраним делима Радомира Константиновића, објављеним у издању Фондације „Станислав Винаверˮ, о делима Станислава Винавера и Изабраним зенитистичким делима у 8 томова, у издању наше куће и Банатског културног центра.

У програму ће учествовати и књижевни критичари Снежана Савкић и др Милош Јоцић. Поред осталог, дискутоваће се о српској авангардној књижевности, надреализму, зенитизму, као и делима које је приредио проф. Гојко Тешић.

Модератор програма: др Валентина Чизмар.

Добро дошли!

О АУТОРУ:

Гојко Тешић (Љештанско, 1951) српски је историчар књижевности, књижевни критичар, антологичар, уредник и универзитетски професор у пензији. Гимназију је завршио у Ужицу. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за Југословенску и општу књижевност. Постдипломске студије завршио је на истом факултету одбраном магистарског рада „Полемике о авангарди у српској књижевности двадесетих годинаˮ (1985). Дисертацију „Српска књижевна авангардаˮ (1902–1934) – књижевно-историјски контекстˮ одбранио је на Филозофском факултету у Новом Саду 2004. године.

Бави се књижевно-историјским, књижевно-критичким и уредничким радом од 1972. године, објављујући у разним листовима и часописима, а носилац је различитих пројеката, приређивач посебних едиција, антологија и хрестоматија, тематских зборника (међу којима су „Авангарда: теорија и историја појмаˮ 1 и 2,  „Поетика: теорија и историја појма, Авангарда и традицијаˮ: „[анкета Књижевнe речи 1980–1982]ˮ, „Књижевно дело Станислава Винавера: теорија, есеј, критика и полемике, поезија, версификација, проза, језик и стил, преводилаштво, компаративне теме, разно: зборник итдˮ), приредио дела Коче Поповића, Изабрана дела Драгише Васића, Станислава Кракова, Милоша Црњанског и других.

Научни и академски рад

На Институту за књижевност и уметност, где је радио од 1977. до 2007. године,  реализовао је пројекат: „Историја српске књижевне периодикеˮ (1976-1985) и „Поетика српске књижевностиˮ (1985–1996). Поводом стваралаштва Станислава Винавера, тј. његове „стваралачке и животне драмеˮ, организовао је међународни научни скуп под називом „Књижевно и преводилачко дело Станислава Винавераˮ и уредио истоимени зборник радова (1985). Руководилац је и пројекта „Савремене књижевне теорије и њихова примена: нове дискурсивне праксе књижевно-теоријских проучавањаˮ у периоду од 2006. до 2007. године (када обнавља и библиотеку „Наука о књижевностиˮ).

На Филозофском факултету у Новом Саду, од 2005. предавао је српску књижевност 20. века, а у звање ванредног професора изабран је 29. марта 2006. године. Од јануара 2008. године запослен је и у „Службеном гласникуˮ као уредник библиотеке „Књижевне наукеˮ. Припрема серију тематских лексикона из српске књижевности, потом „Српску књижевну енцикопедијуˮ.

Био је уредник „Књижевне речиˮ од 1977. до 1980. у редакцији Јовице Аћина, а од 1980. главни и одговорни уредник (са изразито полемичком/критичком  и међународном оријентацијом). Кратко време био је у редакцији часописа „Књижевностˮ (1986–1987), потом и уредник библиотеке „Албатросˮ (ИП „Филип Вишњићˮ 1993–94).

У Народној књизи је од 1955. до 2005. године покренуо и уређивао књижевнотеоријске и књижевноисторијске библиотеке „Појмовникˮ  (објављено преко 50 наслова – проглашена за најбоље уређивану бибилотеку на Другом миленијумском сајму књига 2002, потом за издавачки подухват године на Салону књиге у Новом Саду, 2003. године), „Контекстˮ, „Нови контекстˮ, „Словенска књижевна мисаоˮ, „Основаˮ, „Модерна традицијаˮ, затим белетристичке библиотеке „Крај векаˮ, „Алфаˮ, „Случајˮ, „Трезорˮ, „Библосфераˮ, „Напукло огледалоˮ, итд.

У Издавачкој кући „Откровењеˮ покренуо је библиотеке „Текстˮ, „Авангардаˮ и „постојбинаˮ, а код чигоја штампе „Складиштеˮ и „Резˮ. Велики број аутора које је објавио у наведеним библиотекама добио је најзначајнија књижевна признања.

Од децембра 2007. године уредник је у „Службеном гласникуˮ библиотеке „Књижевне науке, уметност и култураˮ (у оквиру којих је покренуо 20 колекција). Покренуо је и уредио два броја књижевне ревије „Итакаˮ (1995, 1997), потом ревију „Авангардаˮ (1997, 2000, 2003) и „Алманах Винаверˮ (1997), књижевну ревију „Алфаˮ (2001) и запажену публикацију поводом стогодишњице смрти Мирослава Крлеже „Печат о Крлежи Данасˮ (1993). У Фондацији „Станислав Винавер” основао је и уређивао научну публикацију „Винаверово огледалоˮ (2016–2020). Оснивач је „Винаверове библиотеке” у оквиру Фондације „Станислав Винавер” у Шапцу (2017–2020) у оквиру које је покренуо неколико колекција („Винаверово огледало”, „Авангардологија”, „Биће и језик”, „Винавериана”). У оквиру исте фондације утемељио је књижевно-уметничку и научну манифестацију „Винаверови дани европске културе у Шапцу”, потом Истраживачко-издавачки центар – односно „Винаверову библиотеку”.

Награде

Октобарска награда града Београда за стручне и научне радове студената, 1972, 1973. и 1974. године; Бранкова награда Матице српске, за књижевне саставе студената Филозофских и Филолошких факултета на српскохрватском језичком подручју, 1976; награда СИЗ-а културе Војводине, за књигу „Антологија српске авангардне приповеткеˮ, 1990; награда „Ђoрђe Joвaнoвић”, зa студију „Српска aвaнгaрда у пoлeмичкoм кoнтeкстуˮ, 1992; награда „Пaвлe Maркoвић Aдaмoв”, зa књигу „Aнтoлoгија песништвa српскe aвaнгaрдe 1902–1934ˮ, у Срeмским Кaрлoвцимa 1993; награда „Душав Васиљев”, за студију „Српска књижевна авангарда – књижевноисторијски контекстˮ, за 2010; Вукова награда, за изузетан допринос развоју културе у Србији, 2011. и друге.

Књижевни критичар проф. Радован Вучковић сведочи о Тешићу као најсвестранијем проучаваоцу феномена авангарде у спрској научној критици. Његова књига „Српска књижевна авангардаˮ синтетише сва Тешићева претходна остварења, тј. његов поглед на епоху авангарде у српској књижевности прве половине 20. века.

Гојко Тешић је најпознатији авангардолог српске (и југословенске) књижевне историје и изузетно заслужан за очување и реинтерпретацију дела и живота писаца српске авангардне књижевности, у највећој мери Станислава Винавера, Радет Драинца, Григорија Божовића, Станислава Кракова, Драгише Васића, Тодора Манојловића, Милоша Црњанског.

 

Пројекат „Радомир Константиновићˮ

Пројекат објављивања сабраних дела Радомира Констатиновића, чији је уредник професор Гојко Тешић, до сада је реализован објављивањем дела у 16 томова, у издању Фондације Станисалав Винавер и Дан граф Данас. У првом колу су објављене књиге: роман „Декартова смртˮ, „Бекет и другиˮ, есеји и критике о светској књижевности, „Неисписано времеˮ – књижевност, философија, уметност, свакодневица, „О једном ћутањуˮ – есеји о модерној српској књижевности 20. века, „Величина и проклетствоˮ – од Доситеја до Скерлића и Матоша.

Гојко Тешић као главни уредник истиче: „Основни принцип од кога сам кренуо, приређујући ова дела, је да српској култури данас дарујем оно што је апсолутно непознато у његовом делу, оно што је он урадио за књижевну науку, књижевну историју и много тога што је његова романескна стваралачка продукцијаˮ.

Пројекти о Станиславу Винаверу

Гојко Тешић је велики проучавалац „ненадмашног језичког генијаˮ, „великог бисера модерне поетске уметностиˮ Станислава Винавера (1891-1955) још од гимназијских дана, са тежњом да исправи неправду која је учињена српском писцу, јеврејско-пољско-немачког порекла, који је био заљубљен у српску културу и традицију и говорио да је Србин коме нису признавали колико је урадио за српску културу.

Инспирисан Винаверовим делима, професор Гојко Тешић је приредио 17 књига сабраних дела Станислава Винавера, која су објављена у „Службеном гласникуˮ у суиздаваштву са Заводом за уџбенике. Првом колу Дела Станислава Винавера додељена је Награда за издавачки подухват године на 57. Међународном београдском сајму књига, потом награда „ЗЛАТНИ ХИТ ЛИБЕРˮ за издавачки подухват 2012. „Дела Станислава Винавераˮ добитник су Специјалне награде на 21. Међународном салону књига у Новом Саду, као и Награде за најбољи издавачки подухват на 10. Међународном сајму књига у Подгорици.

Тешић је написао и књигу критика о Винаверу и монографију, написану по узору на ону коју је Винавер писао о Лази Костићу („Заноси и пркоси Лазе Костићаˮ), па Тешић зато и метафорично користи његов модел за свој наслов „Пркоси и заноси Станислава Винавераˮ. У монографији, представља Винавера као неког ко у српску књижевност улази са скерлићевим ожиљком и великом страшћу да модерност „истиче у први план поетског обликовања стварностиˮ, али који такође устаје у одбрану „и свих значајних књижевних ствараоца који су од 1916. до 1931. године дали велика остварења: С. Јовановић, И. Андрић, М. Црњански, Д. Васић, М. Крлежа, Т. Ујевић.ˮ (Г. Тешић, Пркоси и заноси Станислава Винавера, Просвета, Београд, 1998, стр. 60-61).

Пројекат зенитизма

Гојко Тешић је и у уредничком савету најновије објављене едиције Изабрана зенитистичка дела, приређена у 8 томова, која упознају читаоце са „луцидном зенитистичком уметношћуˮ, слободном у игрању са језиком, стилом и граматиком својствено авангардној, зенитистичкој поетици, са манифестом као зенитистичким жанром, јер „магична је реч: Зенит!ˮ

ИЗ МЕДИЈА:

РТВ Арт-ерија (21. 12. 52022. године)

Seecult (децембар 2022. године)