Нови број часописа за савремену културу Војводине „Нова мисао”

Објављен је 55. број часописа за савремену културу Војводине „Нова мисао”, издање за март-април 2023. године, у оквиру издавачке делатности Културног центра Војводине „Милош Црњански”.

Ексклузивно у овом броју први пут је објављена „Партизанска агада” Шанија Алтараца, као и поема „Не заборави” или „Запамти” Хинка Готлиба, репрезентативни текстови јеврејске књижевности настали током Холокауста, који још више добијају на значају када се зна да је сачувано врло мало уметничких текстова ове врсте из самог периода Холокауста, те да у историји јеврејске ратне књижевности представљају праву реткост. По речима др Гордане Тодорић која је и приредила прилог о овоме, Готлибова једночинка је изведена у логору у Краљевици, за Пурим 1943. године, а Алтарац је са Раба отишао 1943. године у избеглиштво по српским крајевима Баније и Кордуна и тамо написао поему у којој је преко стихова из Хагаде описао њихов избеглички живот. Поему је потом преписао и предао Архиву Јеврејског историјског музеја Мурејн Мориц Монтиљо. Превео ју је и транскрибовао Елиезер Папо, тако да је у „Новој мисли” објављена из његове студије „Борба, дух и опстанак. Партизанска агада: јединствена пасхална пародија из времена Холокауста”, коју је са енглеског језика превела др Гордана Тодорић. По њеним речима, „крајње је необично што су исти људи који су учествовали у припреми Готлибове једночинке, годину дана касније, на слободној партизанској територији били сведоци премијерног извођења дела које жанровски припада традицији пародија на Пасхалну хагаду, али је [ово дело] јединствено по томе што настаје за време Холокауста. Њен аутор, Шалом Шани Алтарац био је познат у предратном Сарајеву као талентован хумориста.

Управо овим премијерним објављивањем, Културни центар Војводине је у „Новој мисли” најавио Међународни научни скуп „Ратна књижевност Јевреја Југославије” који је ова институција организовала 31. маја у Новом Саду.

Након редовне рубрике „Хронотопије”, у којима су информације о културним догађајима током марта и априла, значајним за укупну културу, број отвара текст о специјалном програму „Уметник у фокусу” који је Културни центар Војводине „Милош Црњански” посветио вишемедијском уметнику Владану Радовановићу. Био је то програм који је њега као уметника свеобухватно представио, и као композитора и књижевника, али и као теоретичара. Нажалост, испоставило се да је то био последњи јавни наступ Радовановића, који је у 91. години преминуо 15. маја ове године у Београду. Стога је и изузетно драгоцено што часопис „Нова мисао” у овом броју преноси најважније ствари које је Радовановић изрекао на програму у којем је, између осталог, објашњавао и своју оригиналну поезију.

„У дебелој сјени сефардске беседе” наслов је интервјуа који је уредница Жаклина Дувњак Радић урадила са писцем Елиезером Папом, професором јеврејске књижевности и рабином из Израела, иначе пореклом из Сарајева, који је дао исцрпне одговоре на многа питања у вези са јеврејском књижевношћу, код нас и у свету. Још један интервју је објављен у овом броју. Дејан Петровић је разговарао са чувеним фотографом Имреом Сабом, те читаоци могу открити бројне детаље из изузетне каријере човека који је из банатског села Мокрина стигао до страница свих најпознатјих светских часописа и новина.

Нове песме Каталин Ладик, записи књижевника Енеса Халиловића „Претраге по прошлости”, као и прича „Прашина наша насушна” Ђезеа Бордаша у преводу са мађарског језика Драгиње Рамадански само су неке од страница које ће обрадовати читалачку публику у овом броју часописа. А ту је још и изузетан текст о превођењу Анђелке Цвијић, као и текст историчарке уметности Јасне Кујунџић Јованов, која представља „Пут до југословенског павиљона” на Бијеналу у Венецији у првој половини 20. века.