Научни скуп о младој српској прози у историји српске књижевности
Културни центар Војводине „Милош Црњанскиˮ и Институт за књижевност и уметност организују научни скуп „ПРОБИСВЕТИ У БИБЛИОТЕЦИˮ (Млада српска проза у историји српске књижевности), који ће бити одржан у четвртак, 15. јуна 2023. године, у 10.30 часова, у просторијама Дигиталног омладинског центра (Војводе Путника 1, Нови Сад).
Организациони одбор чине др Бојан Јовић (Институт за књижевност и уметност, Београд), мр Ненад Шапоња (Културни центар Војводине „Милош Црњанскиˮ, Нови Сад), доц. др Милош Јоцић (Филозофски факултет, Нови Сад), мср Снежана Савкић (Институт за књижевност и уметност, Београд).
Учесници научног скупа су професори и доктори књижевних наука, истраживачи из Србије и иностранства: проф. др Добривоје Станојевић (Београд), проф. др Татјана Росић (Београд), проф. др Ала Татаренко (Лавов, Украјина), др Бојан Јовић (Београд), др Маријана Терић (Никшић, Црна Гора), др Тања Томазин (Београд), проф. др Владислава Гордић Петковић (Нови Сад), мср Снежана Савкић (Нови Сад), доц. др Милош Јоцић (Нови Сад), мср Марина Аврамовић (Нови Сад), Маја Рогач Станчевић (Сремски Карловци), доц. др Дубравка Богутовац (Загреб), мр Драгана Бошковић (Нови Сад), мср Јована Јосиповић (Београд), мср Јована Тодоровић (Нови Сад) и мср Сара Матин (Нови Сад).
На српској књижевној сцени осамдесетих година прошлога века појавила се група аутора поетички супротстављена „стварносној прози” и у трагању за инвентивнијим стратегијама писања понајвише оријентисана ка експерименту са формом. Због изражене и свеприсутне „семантизације форме”, Д. Станојевић је ову стилску формацију именовао као „формизам”, а у књижевној критици углавном наилазимо на термин „млада српска проза”. „Младопрозаисти” су већ својим првим текстовима привукли пажњу књижевне критике и отворили полемички дијалог о статусу и вредносним детерминантама дате поетичке оријентације. Књижевна сцена осамдесетих представљала је узбудљиво „полемичко поље” у контексту коегзистенције и преплитаја две поетички супротстављене струје, а као главни представници ови поетичке оријентације издвојили су се С. Басара, С. Дамјанов, Ђ. Писарев, Р. Петковић, В. Пиштало, Н. Митровић, М. Пајић… Чињеница је да су младопрозаисти имали значајно место у генези српске постмодерне књижевности, а њихови утицаји видљиви су и у стваралаштву млађих генерација и савремених писаца, стога су за науку о књижевности од велике важности њихова ревалоризација и рецепција у 21. веку.
Овај научни скуп насловљен као „Пробисвети у библиотециˮ организује се поводом четири деценије младе српске прозе и окупиће значајне изучаваоце постмодерне књижевности и овог књижевног феномена, као и писце – некадашње младопрозаисте. Биће то значајан научно-културни дијалог у циљу дефинисања статуса и утицаја младе српске прозе на развој постмодерне, али савремене српске прозе. Будући да ће на скупу учествовати и критичари/научници средње и млађе генерације, један од циљева овог скупа је издавање научног зборника (ур. Снежана Савкић/Милош Јоцић) у којем ће различити аспекти ове прозе бити научно осветљени и дефинисани, али ће у њему бити предочени и рецепцијски путеви младе прозе који су живи и свеприсутни и у садашњем тренутку.
